E-mail: vodovod@ptt.yu


 

Gubici vode

Jedan od osnovnih preduslova za efikasan rad vodovoda je smanjivanje nivoa gubitaka vode na optimalan nivo.

Uobičajeno je da se gubici posmatraju kao:

Prema svim dosadašnjim analizama obim gubitaka vode kreće se oko 40%. Ukupni dnevni realni i prividni gubitak iznosi oko 8300m3,  što približno odgovara četvorostrukoj zapremini vodotornja Letnjikovac.

Ovako veliki nivo ukupnih gubitaka je pre svega rezultat strategije kojom se favorizuje širenje izgradnjom nove vodovodne mreže, a na račun revitalizacije i rehabilitacije postojeće mreže, baždarenja i zamene vodomera potrošača i sl.

Realni tehnički gubici se u odnosu na proizvodnju kreću oko 25%. Prosečni realni gubitak vode po priključku je deset puta veći od nivoa neizbežnih gubitaka po priključku (prema metodologiji IWA).

Neophodno je kontinuirano preduzimati mere u cilju svođenja gubitaka vode na optimalan nivo. Određivanje opšteg optimuma se ne može obaviti bez predhodne klasifikacije gubitaka i određivanja optimuma gubitaka za svaku klasu posebno. Svaka klasa gubitaka u principu se suzbija na različit način i različitu cenu koštanja aktivnosti na suzbijanju.

U cilju određivanja optimuma za svaku klasu gubitaka neophodno je odrediti obim gubitaka za svaku klasu.
Određivanje obima gubitaka po klasama nije nimalo jednostavno i zahteva brojna merenja i obimne matematičke analize podataka o merenjima.

Sve do ove 2003 godine nije bilo mogućnosti da se egzaktno utvrdi bilans količine vode predate u distributivnu mrežu.

U tom cilju, marta 2003 instalirana su tri precizna protokomera na lokacijama postrojenja pitke vode MALI ZABRAN i TABANOVIĆ, kao vodotornja LETNJIKOVAC.
Podaci sa ovih protokomera se uzimaju na svakih 5 minuta i memorišu na data-logerima. Sa data-logera se povremeno ovi podaci preuzimaju pomoću prenosivog računara.

Na osnovu tih podataka je moguće praćenje proizvodnje i bruto potrošnje...


Dijagram protoka vode koja se predaje distribucijskom sistemu za tipičan zimski dan.
Crvenom bojom je označena proizvodnja, a zelenom bruto potrošnja.

Bruto potrošnja se kretala od min. 180l/s preko noći, pa sve do max. 320l/s preko dana. Odnos minimalne i maksimalne bruto potrošnje je oko 56% za tipičan dan u januaru 2004.

Bilansiranje proizvodnje i bruto potrošnje se može pomoću postojećih merila izvesti kvalitetno i na zadovoljavajući način.

Međutim, i dalje ne postoje merila bilansa potrošnje u zonama potrošnje. Ugradnja ovih merila potrošnje zahteva dodatna materijalna ulaganja.

Prikupljanje podataka o merenjima nije moguće bez dobro organizovanog sistema za monitoring. Vodovod ne raspolaže generalnim sistemom za monitoring, a ni podsistemom za kontrolu gubitaka.
 

Sistem za monitoring bi trebalo da se sastoji iz četiri podsistema:


Pasivne metode koje se sada primenjuju u problematici otkrivanja kvarova daju ograničene rezultate. Veliki "spektakularni" kvarovi, koje karakteriše intenzivno izlivanje vode na površinu, relativno su retki i po pravilu se brzo uočavaju i saniranju.
Glavnina realnih gubitka praktično potiče od kvarova srednjeg i slabijeg intenziteta, koji zbog otežanog otkrivanja jako dugo traju. Radi otkrivanja ovakvih kvarova moraju se primeniti aktivna metoda koje podrazumeva monitoring gubitaka, grubo lociranje kvarova, a zatim i precizno lociranje kvarova. Nažalost, pre svega zbog hroničnog nedostatka sredstava, vodovod nije opremljen za ovakve aktivnosti, a nema ni poseban tim koji bi se ovom problematikom bavio na sistematičan način.

jun 2003
Milan Đorđević, dipl.ing.